… jebeš državu u kojoj žrtva ima nacionalnost. To bi trebalo da bude tako, ali u našem slučaju, mi neki smo imali više nacionalnosti. Ljudi koji vode ovu zemlju su barem u pasošu imali više nacionalnosti.
Iako se od rane samospoznaje deklarišem kao Srbin u stvari sam rođen kao Jugosloven. Valjda zbog vaspitanja koje su mi pružili roditelji, a i prilika u porodici sam uvek imao to ’’Srbin’’ pre neko Jugosloven.
Ideja Jugoslovenstva je sada vidimo bila neuspeo eksperiment. Asimilacija južnih Slovena u jednu državu je izgleda bila utopija koja je eskalirala u najgori sukob u kome su… znate već… .
Mi, narodi različitih narodnosti smo uvek voleli da se delimo i deklarišemo i uspostavljamo neke svoje nomenklature. Delili smo se na Četnike, Ustaše, Bečke konjušare, Balije… Ima jedna mnogo dobra replika iz filma Balkanska pravila koju izgovara Danilo Stojković, ide od prilike ovako : ’’ …i dok su Hrvatice rađale Hrvate, Slovenke Slovence, Bosanke Bosance, Albanke Albance, Srpkinje su rađale Jugoslovene…’’ Što nam je zemlja bila manja veće su i podele bile. I sada kada smo konačno Srbija delimo se na demokrate (svih vrsta), komuniste, rojaliste, četnike, partizanovce, zvezdaše, izdajnike, patriote, rokere i šabane… Naprednjake i ostale…
Tako smo završili ovako uništeni i napušteni od svih i dalje skloni podelama i razjedinjeni.
Drage dame i gospodo, SRBI i Vi koji se tako osećate, to mora negde da prestane ili ćemo nestati kao prdež na vetru.
Podele danas ne sme biti. Mi koji smo rođeni i većinu vremena živimo u mirnodopsko doba nemamo opravdanja za ovolike podele u društvu. Danas više nego ikada treba da sagledamo širu sliku i radimo za viši cilj. A viši cilj je veći od pukog preživljavanja.
Pustite politiku, niti je ovo bilo kakav manifest.
Dok se mi bavimo podelama u društvu drugi napreduju. Stigli smo dotle da nas jedno albansko pleme od naroda zajebava i ponižava u našoj rođenoj zemlji i to sa letećim robotom na daljinsko upravljanje, takozvani DRON. Gledajući ponašanje i način delovanja, naše nazovi ’’Šatriote’’ onu diverziju sa dronom ne bi mogli da smisle za 100 godina.
Na utakmici između makedonskih timova Škendije i Vardara u Tetovu pre dve nedelje, ti isti neuki, zaostali, prljavi, nerazvijeni Šiptari Albanci razvijaju transparent na kome piše da su Srbi kancer Evrope. Tu su se našle i slike nesretnog Brisa Tatona i slike utakmice iz Đenove gde smo se proslavili.
Ne vredi, bolji su od nas. Trenutno su mnogi bolji od nas. Nisu bolji jer su se pametni rodili, bolji su jer ulažu u sebe, uče i napreduju dok se mi delimo u najsitnije tabore, otrovani animozitetom jedni prema drugima.
Prestigli su nas na svim frontovima. Da, reč front je prava reč. U toku rat ali ne sa puškama i tenkovima i očiglednim ljudskim žrtvama. Ovaj rat se vodi u digitalnim medijima, sa tastaturama i miševima.
I dok mi uživamo u subkulturi, lakoj literaturi i pesmi, dok ogovaramo jedni druge i krademo državu, oni nama obaraju internet sajtove, ometaju televizijski i radio signal, seku telekomunikacione i optičke kablove, vode otvorenu polemiku na raznim forumima i lobiraju na sve strane. A ti SRBINE, kuni se u Boga koga opsuješ bar jednom dnevno, voli bližnjeg svoga koga bar jednom dnevno zajebeš, voli svoju ženu koju varaš, voli svoju državu čije zakone ne poštuješ…
Gde je akademska Srbija, šta ona misli o ovome, da li im je sve potaman ili se oglašava samo kada proverava validnost doktorata. Gde je crkva, šta oni misle o ovome ili je rešenje svih problema moleban…
Ipak, ta borba za viši cilj nije toliko teška i ne zahteva puno odricanja.
Pospremimo prvo svoje domove, svoja dvorišta, svoje misli. Učinimo naš život i našu svest zaokupljenim sa mirnim stavovima. Da bi bolje razumeli ponašanje nekih naroda i grupa, izučavajmo njihovu storiju. Izučavajmo svoju istoriju, a istorija Srba je veoma slavna. Izučavajmo filozofiju i etiku, izučavajmo svoja građanska prava. Ne sudimo o knjizi po broju strana.
Ne treba se bojati polemike sa pametnijim od sebe, uživajmo u razgovoru sa starijima i iskusnijima.
Verujmo u nešto, verujmo u crkvu, verujmo u nauku ako ne verujemo u crkvu, verujmo u sebe. Ne treba nikog omalažavati, ni manje inteligentne ni proste ni žrtve sistema, budimo tolerantni.
Izučavajmo književnost, ne čitajmo poruke Paula Koelja sa boca vode.
Pokušajmo da shvatimo neke druge vrste muzike, možda uz te note dođe inspiracija koju nismo znali da posedujemo.
Ne treba izjednačavati vlast i državu iako su usko povezane. Vlasti se menjaju ovisno od volje građana, država je država, sad, pre 100 godina, za 100 godina, sa nama i bez nas ona ostaje. Volimo svoju državu čak i kada se ne slažemo sa trenutnom vlašću. Država, kakva, takva je, drugu nemamo i od nas zavisi kakva će biti u budućnosti.
Naravno, ovo je su neki od načina koji su nam dostupni.
Ako ne uradimo nešto sada, uskoro ćemo postati manjina u rođenoj zemlji. Ako ne uradimo nešto sada, oni napredniji i obrazovaniji će odlučiti da nismo dovoljno dobri da upravljamo samim sobom i uvešće nam protektorat. Ako ne uradimo nešto sada neće nam pomoći nikakvi reformatori i reforme.
Jednostavno, neće nas biti, a i to što ostane će biti podeljeno.
Posle čitanja ovog teksta otvoriti pivo i pustiti neku muziku, nije sve tako crno…
…ili jeste ?
Boško Josimović
Нема коментара:
Постави коментар